Cirkadijalni ritam je složen mehanizam u kome se smenjuju stanja budnosti i spavanja, a pod dirktnim je uticajem dana i noći. Reguliše ga niz fizioloških procesa u organizmu, a pre svega lučenje hormona melatonina i kortizola.

Kako se približava veče organizam se umiruje, smanjuje se lučenje enzima za varenje kao i insulina. Zato je preporuka da posledni obrok bude lako svarljiv i 2-3h pre spavanja.

U suprotnom, kada jedemo pred spavanje, organizam dobija informaciju da treba da bude aktivan. Usled čeka dolazi do poremećaja cirkadijalnog ritma. Ako je taj obrok visokokaloričan i bogat mastima, a ako znamo da u to vreme organizam sporije radi, verovatno neće biti u potpunosti svaren i negativno će uticati na varenje.

Posledice toga se ispoljavaju u vidu:

•  nesanice,

• otežanog varenja,

• povećanja nivoa glukoze i insulina,

• dislipidemija,

• povećanja telesne težine,

• umora i manjka energije narednog dana.

Obrok kasnije uveče može biti koristan i opravdan ako radite noćne smene ili želite da povećate telesnu težinu ili imate neregulisan dijabetes.

Brz način života i svakodnevne obaveze mogu otežati organizaciju, ali vredi da se potrudite da da imate redovne obroke, da ne jedete pred spavanje i osetićete pozitivne efekte na ceo organizam.